Zvonačka Banja: jedna od najviših banja u Srbiji

U banji rade dva hotela, Mir i Pirot. To je ceo smeštaj — ovo nije mesto sa razvijenim privatnim smeštajem ni sa nizom pansiona između kojih se bira.

Proveren broj ležajeva, kategoriju soba ni cene nemamo ni za jedan od njih. Oba su srpski banjski hoteli poznatog tipa, funkcionalni pre nego dizajnirani, a ono što se ovde rezerviše jesu bazeni i okolina, ne sobe.

Babušnica na trideset i Pirot na četrdeset kilometara su rezerva ako je banja puna, mada se na toj udaljenosti gubi razlog da budete ovde. Za avgust rezervišite na vreme, kad domaće porodice popune banje ovog tipa.

Mineralna voda u Zvonačkoj Banji dolazi sa 550 m dubine i na površinu stiže na oko 28°C. To je toplo, ali ne i vruće — ispod temperature tela, prijatno za plivanje leti, i osetno hladnije nego što očekuje neko ko dolazi sa vrelih izvora južnije, iz Vranjske Banje.

Kupa se u tri bazena: dva zatvorena i jedan otvoren, svi sa mineralnom vodom. Uz njih banja drži terene za košarku, fudbal, odbojku i tenis, što dovoljno govori čemu je mesto namenjeno — aktivnom porodičnom odmoru, a ne klinici.

Proveren spisak indikacija, cenovnik tretmana ni cenu ulaza za ovu banju nemamo. Ako dolazite zbog određene terapije, a ne zbog kupanja i planinskog vazduha, proverite direktno kod hotela pre puta; na ovoj razdaljini nerazjašnjeno pitanje skupo košta.

Kolima je od Beograda 344 km i oko pet sati: auto-putem na jug do Niša, pa na istok putem prema Pirotu, i na kraju planinskim putem u kraj oko Zvonca. Poslednji deo je spor i nije vožnja koju treba prvi put voziti po mraku.

Bez kola, Pirot je tačka presedanja — na glavnom je drumskom i železničkom pravcu prema bugarskoj granici i ima autobuske linije iz Beograda i Niša. Od Pirota je do banje još četrdeset kilometara, lokalnim autobusom ili taksijem; Babušnica je bliža, na trideset.

Kada su 1903. godine u banji izvođeni radovi, naišlo se na rimske ostatke — bazen i metalni novac. Toliko je pouzdano utvrđeno, i dovoljno je da Zvonačku Banju svrsta uz Nišku, Gamzigradsku i Brestovačku Banju, izvore koje su Rimljani već bili našli.

Vredi biti jasan šta takav nalaz dokazuje, a šta ne. Bazen i novac pokazuju da se voda koristila; ne dokazuju neprekinutu banjsku tradiciju kroz vekove koji su usledili, a takav kontinuitet ovde nije dokumentovan. Banja kakva danas postoji tvorevina je dvadesetog veka, podignuta na starom izvoru.

Dođite leti ako vam je stalo do otvorenog bazena. Na 630 m sezona je kratka, a večeri su sveže i u julu, pa spakujte više nego za banju u dolini Morave.

Računajte put kao deo plana, a ne kao smetnju. Pet sati u jednom pravcu čini da se dva noćenja ne isplate; ili odvojite nedelju dana, ili uklopite banju u duži put kroz jugoistok, koji obuhvata i Niš i Nišku Banju.