Vranjska Banja: termalni izvori do 96°C

Smeštaj u Vranjskoj Banji vezan je pre svega za Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju i nekoliko privatnih vila, pansiona i apartmana, a ne za niz modernih hotela. Većina onih koji ovde noće dolazi na lečenje i uzima pansionske pakete sa terapijom preko bolnice — soba, obroci i propisana kura. Oni koji dolaze samostalno naći će jednostavne i jeftine privatne sobe i pansione u banji i okolini.

Očekujte funkcionalan smeštaj i vrlo niske cene, a ne butik udobnost. Ako vam je draži klasičan hotel sa restoranima u blizini, Vranje je na 12 km, ima hotele i odatle se lako obilazi banja. Gde je smeštaj oglašen onlajn, ponude uporedite na Booking.com-u; u suprotnom se obratite direktno bolnici, jer deo njenog kapaciteta nije na uobičajenim sajtovima za rezervacije.

Glavna odlika Vranjske Banje je toplota. Hipertermalni sumporoviti izvori izbijaju sa temperaturom od oko 80 do 96°C i bogati su vodonik-sulfidom, od koga potiče blagi, karakterističan miris u banji. Pošto je voda na izvoru vrela, pre kupanja se hladi na bezbednu temperaturu — kupanje u vodi od 96°C, naravno, nije moguće.

Lečenje se sprovodi u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju, gde se ohlađena mineralna voda koristi u kadama, bazenima i fizikalnoj terapiji. Indikacije su reumatske bolesti, neurološka oboljenja, oporavak posle povreda i operacija i kožne bolesti, a sumpor je ključan za ugled banje kada su u pitanju zglobovi i koža.

Kao i u drugim banjama sa specijalnom bolnicom, to su programi rehabilitacije pod nadzorom lekara, a ne usputni velnes. Kupanje se plaća, a dnevnim posetiocima savetujemo da se unapred jave bolnici i provere šta je dostupno.

Vranjska Banja je oko 320 km južno od Beograda, na oko tri i po sata vožnje autoputem, koji vodi gotovo celim putem do isključenja za Vranje, odakle je do banje još 12 km. Od Niša je mnogo bliže: oko 100 km, odnosno nešto više od sat vremena vožnje.

Do Vranja voze međugradski autobusi iz Beograda i Niša, a od Vranja do banje ima lokalnih autobusa i taksija, pa se može stići i bez kola. Ipak, zbog udaljenosti je kolima mnogo lakše, a tako Vranjsku Banju možete spojiti sa Vranjem, Pčinjskim krajem i drugim banjama juga u jednom obilasku.

Vranjska Banja je u zelenoj dolini iznad Vranjske kotline, u kraju koji je izrazito južnjački — topliji, sporiji i obeležen vekovima osmanske vlasti. Vranje, na 12 km, vredi pola dana: stara orijentalna čaršija, Beli most sa legendom o nesrećnoj ljubavi i snažan književni identitet grada Bore Stankovića, čija je „Koštana“ zauvek vezala vranjske pesme i čežnju za starim vremenima.

Iznad grada, ruševine tvrđave Markovo kale lak su cilj za šetnju, sa širokim pogledom na dolinu, a Pčinjski kraj krije manastire i mirna sela. Ovo je jedan od najmanje posećenih delova zemlje, gde je hrana izdašna, muzika od srca, a tempo zaista spor.

Tradicija lečenja u Vranjskoj Banji seže do rimskog doba, kada se vrela sumporovita voda ovog kraja već koristila za kupanje. Moderni ugled banji su ipak doneli vladari: krajem 19. i početkom 20. veka Vranjska Banja je bila lečilište srpskih kraljeva i dvora, a zgrada Specijalne bolnice i danas čuva kraljevska kupatila.

To nasleđe daje banji više od veka turističke tradicije i izbledeli, dostojanstveni sjaj — stara kupatila, zeleni banjski park i monumentalne zgrade iz raskošnijih vremena. Upravo taj osećaj da ste zakoračili u drugi vek, koliko i sama voda, daje Vranjskoj Banji poseban karakter.

Dođite zbog neobičnih izvora i istorije, ali sa realnim očekivanjima: ovo je lečilište za rehabilitaciju u malo posećenom delu Srbije, a ne odmaralište, i kupališni prostor je više bolnički nego luksuzan.

Kupanje u bolnici se plaća, pa ako želite da se okupate kao dnevni posetilac, javite se Specijalnoj bolnici unapred; park i sama banja mogu se obići slobodno i besplatno. Ponesite gotovinu, jer manji objekti možda ne primaju kartice, kao i kupaći kostim i papuče. Proleće i rana jesen donose najprijatnije vreme, dok leto ovako daleko na jugu ume da bude vrelo.