Sokobanja: smeštaj, Amam i šta videti

Za svoju veličinu Sokobanja ima izuzetno mnogo smeštaja: oko osamnaest hotela i desetine pansiona, apartmana i privatnih soba, a grad godišnje beleži više od milion noćenja. Za udobnu dvokrevetnu sobu računajte na otprilike 35 do 7
 € po noći, vrlo često sa uključenim polupansionom.

U suštini birate između dve vrste boravka. Klasični banjski hoteli — među njima „Sunce“, „Moravica“, „Zdravljak“ i „Turist“ — nalaze se blizu centra i kupatila, nude polupansion i organizovanu terapiju i imaju udoban, pomalo retro šarm. Noviji objekti okrenuti velnesu, poput hotela „Soko Terme“ i „Soko IN Spa“, imaju saune, zatvorene bazene sa termalnom vodom i pakete tretmana, za savremeniji boravak. Privatni apartmani i pansioni su još jeftiniji, pogodni za porodice i duži boravak, a mnogi su na nekoliko minuta hoda od Amama.

Najvažnije je dobro izabrati termin. Leto, a naročito jul, avgust i festivalski vikendi, brzo se popuni, pa tada rezervišite nekoliko nedelja unapred. Proleće i jesen su mirniji, svežiji i primetno jeftiniji. Ako vam je kupanje glavni razlog dolaska, birajte smeštaj na pešačkoj udaljenosti od Amama i parka, a pre polaska uporedite ponude i proverite slobodna mesta na Booking.com-u.

Sokobanja ima šest termomineralnih izvora, sa vodom od oko 28°C do 45,5°C, i jednu od najvećih koncentracija radona među srpskim banjama. Dva najtoplija izviru u samom Amamu: Sveti Arhangel, sa oko 43°C, i Preobraženje, čija voda na izlivu dostiže i 53°C (sokobanja.rs, 2024). Pored Amama je prirodni radonski inhalatorijum, prostorija sa isparenjima koja se koristi kod bolesti disajnih puteva, a hladniji izvori Banjica, od oko 28 do 29°C, snabdevaju drugi kupališni kompleks pored reke Moravice.

Amam je ono što većina posetilaca najduže pamti. Podignut na rimskim i turskim temeljima i lepo obnovljen, omogućava kupanje u vrućoj mineralnoj vodi ispod starih kamenih svodova, kao što se ovde kupalo vekovima — pravo tursko kupatilo, a ne moderna imitacija. Oko njega Specijalna bolnica nudi ceo spektar procedura: mineralne kupke, inhalacije, hidroterapiju, masaže, saune i pijenje vode na česmama u parku.

Ako vam je stalo do bazena, zatvorene bazene sa termalnom vodom imaju pojedini hoteli, leti rade otvoreni bazeni, a za kupanje je tu i Bovansko jezero.

Lečenje se oslanja na tri prirodna faktora koji deluju zajedno: mineralnu vodu, gasove sa radonom i čist planinski vazduh bogat kiseonikom. Voda i klima se tradicionalno koriste kod bolesti disajnih organa (astma, hronični bronhitis, sinusitis), reumatskih tegoba i kardiovaskularnih oboljenja, a bolnica ima i programe za stres i za metaboličke bolesti poput gojaznosti i dijabetesa. To su tradicionalne i rehabilitacione primene, a ne garantovan lek: većina ljudi dolazi zbog olakšanja, prevencije i odmora i kombinuje nekoliko kupki ili masaža sa mnogo šetnje. Kupanje i velnes tretmani dostupni su svima i nisu skupi, dok za pun terapijski program može biti potreban kratak lekarski pregled, pa ga dogovorite unapred preko hotela ili bolnice.

Sokobanja je oko 220 km od Beograda, što je kolima otprilike dva i po do tri sata: autoputem A1 na jug, pa kod Aleksinca na istok, u brda. Iz Niša, udaljenog samo 60 km, vožnja traje pedesetak minuta.

Autobusi sa glavne autobuske stanice u Beogradu, direktni i sa presedanjem, idu svakog dana i putuju oko četiri sata, a ima i kratka autobuska veza iz Niša. Voza do same Sokobanje nema, pa su autobus i automobil jedine realne opcije. Ako dolazite avionom iz inostranstva, najbliži je niški aerodrom „Konstantin Veliki“, sa sezonskim letovima iz više evropskih gradova.

Kad stignete, kola vam više nisu potrebna: izvori, kupatila, pijaca i parkovi su na lakom pešačkom rastojanju, a grad je dovoljno mali da se pređe peške. Automobil ipak dobro dođe za izlete na Rtanj, do Bovanskog jezera i sela u podnožju Ozrena, a parkiranje u gradu je jednostavno i uglavnom besplatno.

Sokobanja je najživlja leti, kada traje Banjsko kulturno leto — program koji ide od početka jula do kraja avgusta. Koncerti, folklor, predstave na otvorenom, projekcije filmova i sajmovi hrane odvijaju se na letnjoj pozornici „Vrelo“, Mermernom šetalištu i u amfiteatru kod muzeja, pa se gotovo svake letnje večeri nešto dešava na par minuta hoda od izvora.

Vrhunac sezone je Prva harmonika Srbije, koja se održava svakog avgusta od 1962. godine i spada među najstarije i najuglednije muzičke festivale u zemlji (Kulturni centar Sokobanja). Tokom tri dana više od stotinu harmonikaša takmiči se za titulu, a večernji koncerti pune letnju pozornicu. Ulaznice su jeftine, a atmosfera topla, bučna i sasvim autentična.

Oko festivala su i manji događaji: sajam lekovitog bilja početkom jula, koji dobro pristaje banji, sajam rukotvorina „Zlatne ruke“ sredinom jula i folklorni susreti pod Ozrenom krajem avgusta. Ozrenski planinari tokom leta vode organizovane ture na Rtanj, a najuporniji meštani penju se na vrh i za doček Nove godine. Ako možete da uskladite put sa avgustom, videćete Sokobanju u punom sjaju. Tačni datumi se menjaju iz godine u godinu, pa proverite aktuelni program pre rezervacije.

Sokobanja za sebe kaže da je zeleno srce Srbije, i to s razlogom. Grad je na oko 400 m nadmorske visine, između dve sasvim različite planine: blagog, šumovitog Ozrena (1.117 m), ispresecanog obeleženim stazama i vidikovcima, sa izvorom Očno, i Rtnja, gotovo savršene piramide obavijene legendama. Na kratkoj šetnji od centra, kroz šumovitu klisuru Gradašnice obrušava se vodopad Ripaljka, jedan od najviših u Srbiji, a stenoviti park Lepterija pored reke, sa ruševinama stare crkve, idealan je za laganu popodnevnu šetnju. Malo dalje su Bovansko jezero, za letnje kupanje, kajak ili kafu pored vode, i nekoliko pećina u okolnim brdima.

Vazduh je sam po sebi razlog za dolazak: spoj nadmorske visine, šume i malog zagađenja deo je razloga što se Sokobanja odavno preporučuje za pluća. Grad je i odlična baza za izlete. Niš je na oko sat vožnje, sa Tvrđavom, Ćele-kulom i nekom od najboljih kuhinja u zemlji; Rtanj je dobar za pohod od pola dana; a banje istočne Srbije, među njima i Gamzigradska Banja pored Feliks Romulijane, rimskog lokaliteta pod zaštitom Uneska, dovoljno su blizu za radoznale. Između izvora, staza i izleta, lako je provesti tri-četiri dana bez žurbe.

Ljudi su se ovde kupali još u rimsko doba, a istorija Sokobanje ispisana je kroz nekoliko carstava. Osmanski putopisac Evlija Čelebija opisao je 1663. godine njeno tursko kupatilo pokriveno olovom, a Amam u centralnom parku i danas stoji na temeljima iz rimskog doba i zaštićen je kao spomenik kulture.

Moderna banja počinje sa knezom Milošem Obrenovićem, koji je i sam rado dolazio na vodu. On je 1835. godine poslao vodu na analizu u Beč, gde je povoljno ocenjena u poređenju sa vodom Bad Gaštajna i Pfefersa, a prvi pacijent je zvanično upućen na lečenje 1837. godine. Tokom XIX i XX veka Sokobanja je postala omiljeno odmaralište srpske kulturne elite: redovni gosti bili su Ivo Andrić, Stevan Sremac i Branislav Nušić.

Stara izreka i danas najbolje sažima šta banja obećava: „Soko Banja, Soko grad — dođeš star, a odeš mlad.“ Sokobanja danas obeležava više od 170 godina organizovanog turizma, jednu od najdužih neprekinutih tradicija u Srbiji (Turistička organizacija Sokobanja, 2024).

Rezervišite na vreme ako idete u julu ili avgustu, posebno za festivalske vikende, kada se smeštaj popunjava nedeljama unapred. Najlepši meseci su maj i jun, kao i septembar i oktobar, kada je vreme prijatno, a gužve manje; zima je mirna, sveža i najjeftinija.

Ponesite kupaći kostim i papuče za bazene i Amam. Ako planirate konkretnu terapiju, ponesite i medicinsku dokumentaciju i program dogovorite unapred, jer za njega može biti potreban lekarski pregled.

Imajte kod sebe nešto dinara u gotovini za pijacu, kioske i manje kafiće. Kartice se sve više primaju, a bankomata u centru ima dovoljno.

I na kraju, znajte kuda idete: Sokobanja je živa banja sa pomalo starinskom, društvenom atmosferom, a ne tihi luksuzni spa. Amam i bazeni su funkcionalni i često puni stalnih gostiju koji dolaze na kuru, a leti uveče šetalište pune porodice. Upravo je u tome njena draž.