Gamzigradska Banja: banja pored Feliks Romulijane

Banja ima oko četiri hotela, među njima „Kastrum“ i „Srbija Tis“, što je veći izbor nego u većini banja ove veličine, pa slobodno mesto retko je problem. Proverene ocene ni aktuelne cene nemamo, pa uporedite ponude i pročitajte skorašnje utiske gostiju pre rezervacije — standard se među objektima dosta razlikuje.

Hoteli su u samom banjskom naselju, na pešačkoj udaljenosti od kupališta i na kratkoj vožnji od ruševina. Krevet, bazen i spomenik svetske baštine na svega nekoliko kilometara — to je praktičan razlog da odsednete ovde, a ne u gradu.

Zaječar, na petnaestak minuta vožnje, alternativa je: pravi grad sa Narodnim muzejom, restoranima i običnim hotelima, i bolja baza ako vam je uveče potrebno nešto više od hotelskog bara.

Banja je termalni centar uobičajenog srpskog tipa: kupališni kompleks sa mineralnom vodom, prostorije za terapiju u hotelima i spoj lečenja i rekreacije. Dugo je bila glavno lečilište Timočke krajine.

Tradicionalno se ovakva voda u Srbiji koristi kod reumatskih tegoba i bolesti mišića i kostiju i za oporavak posle operacija, kao kura kupanja od nedelju dana ili duže. Posetilac bez uputa jednostavno na recepciji plati ulaz na bazen i tretmane koje želi.

Proverenu temperaturu izvora, potvrđen spisak indikacija ni objavljen cenovnik nemamo, pa ih ne navodimo. Ako vam je određeni tretman razlog dolaska, pozovite hotel ili mu pišite pre puta, umesto da pretpostavite da će biti dostupan.

Kolima je od Beograda 220 km, odnosno oko dva sata i pedeset minuta. Jedan put vodi na jugoistok preko Požarevca i Homolja prema Zaječaru, a drugi autoputem prema Nišu, pa na istok preko Paraćina i Boljevca. Nijedan nije autoput celom dužinom, a putevi u istočnoj Srbiji sporiji su nego što udaljenosti nagoveštavaju.

Do Zaječara voze međugradski autobusi iz Beograda i Niša, a do banje lokalni autobus ili taksi. Direktnu liniju do Gamzigradske Banje i njen red vožnje nismo proverili.

Ako ste već na istoku, banja se prirodno spaja sa Sokobanjom, oko sat i po vožnje na jugozapad, i sa Đerdapskom klisurom na Dunavu, severno odavde.

Galerije je rođen u ovom kraju i vladao je kao rimski car početkom 4. veka. Palatu koju je ovde podigao nazvao je Feliks Romulijana, po majci Romuli, i zamislio je istovremeno kao rezidenciju za starost, spomen i mesto carskog kulta: bedemi sa masivnim kulama, raskošne dvorane, hramovi, podni mozaici i, na brdu iznad, mauzoleji Galerija i njegove majke.

Lokalitet je upisan na Uneskovu listu svetske baštine 2007. godine. Sačuvani su bedemi u impresivnom obimu, obrisi palatnih zgrada i niz mozaika, od kojih su neki preneti u Narodni muzej u Zaječaru i vredi ih tamo videti.

Ruševine su neobično pregledne — dok stojite u njima, možete pročitati plan celog kompleksa, što kod većine rimskih lokaliteta nije slučaj — a gužve gotovo nikad nema. Računajte na dva sata obilaska, i više ako se popnete do mauzoleja.