Obrenovačka Banja: gradsko kupatilo na pola sata od Beograda

U Obrenovačkoj Banji nema hotela, i to nije nedostatak — takva je i zamišljena. Kupatilo je gradski objekat za dnevne posete, a ne odmaralište sa sobama.

Odgovor je Beograd. Na 31 km i nepunih pola sata, prestonica je vaš smeštaj, a teško da bi imalo smisla tražiti nešto bliže.

Ako tražite banju blizu Beograda u kojoj se i spava, Banja Vrujci je na sat i petnaest minuta i ima hotele, a Bukovička Banja u Aranđelovcu na oko sat vremena, sa pravim banjskim centrom.

Voda je natrijum-bikarbonatna i sumporovita, a sumpor se oseti odmah — opis iz 1898. godine i danas stoji.

Na izvoru izbija na 21,5°C, dakle hipoterma: mineralna voda toplija od okolnog tla, ali znatno ispod temperature tela. Zato se greje i do kada stiže na prijatnih 33 do 34°C. To vredi znati unapred, jer Obrenovačka Banja nije prirodno topao izvor kao Vranjska ili Niška Banja. Sastav vode je prirodan, toplota je dodata.

Kupa se u kadi, a ne u zajedničkom bazenu — ima ih oko 29, dve prilagođene osobama u kolicima — a kupanje traje dvadesetak minuta. Voda može i da se pije.

Tradicionalno se koristi kod reumatskih tegoba, kožnih oboljenja, među njima psorijaze i ekcema, i ginekoloških tegoba. To je ustaljena lokalna primena izvora, a ne lekarski propisana terapija, i tako je ovde i prenosimo. Objavljen cenovnik kupanja nemamo, pa ga ne navodimo.

Kolima je od centra Beograda 31 km i oko dvadeset osam minuta, na zapad prema Obrenovcu. To je najkraći put do bilo koje banje u ovom vodiču, sa velikom razlikom, i vožnja je jednostavna.

Autobusi iz Beograda za Obrenovac voze redovno, pa je ovo jedna od retkih srpskih banja do kojih se stiže i bez kola. Kupatilo je u centru varoši, preko puta parka, pa nema ni onog nezgodnog poslednjeg dela puta koji muči skoro svaku drugu banju na ovom sajtu.

Sam Obrenovac je obična varoš, a ne turističko mesto, ali park preko puta lepo posluži za šetnju pre ili posle kupanja, a dolina Kolubare jugozapadno odavde prirodan je nastavak dana ako ste kolima.

Banja postoji zato što se tragalo za nečim drugim. Predsednik opštine Obrenovac je 1898. godine dao da se izbuši arteški bunar dubok 174 m, u nadi da će rešiti pitanje pijaće vode u varoši. Izbila je sumporovita mineralna voda — beskorisna za ono zbog čega se kopalo, a vredna za nešto sasvim drugo.

Oko 1900. godine vodu je analizirao Marko Leko, najpoznatiji srpski hemičar tog doba. Ocenio ju je višom od vode u Vajlbahu kod Visbadena u Nemačkoj, tada poznatoj banji, i zaključio da je Obrenovac srećno mesto. Ta ocena je od nezgodnog bunara napravila kupatilo.

Staro Varoško kupatilo i danas stoji preko puta parka, u centru Obrenovca. Obnovljeno je i ponovo otvoreno posle radova završenih oko 2018. do 2020. godine, pa je zgrada u znatno boljem stanju nego što slaba prepoznatljivost banje nagoveštava. U njemu je danas oko 29 kada, dve prilagođene osobama u kolicima.

Vredi primetiti kontinuitet: ista voda iz istog bunara iz 1898, u istoj zgradi, i dalje se koristi na isti način.

Zakažite pre dolaska. Termini za kupanje se po pravilu rezervišu unapred, preko komunalnog preduzeća koje vodi kupatilo, i dolazak bez najave nije način na koji ovo mesto radi.

Proverite radne dane, a vikend posebno. U našim beleškama stoji da kupatilo vikendom ne radi. To nismo uspeli nezavisno da potvrdimo, a upravo taj podatak najlakše može da pokvari izlet, pa ga rešite telefonom umesto da pretpostavljate bilo šta.

Računajte na pola dana. Dvadeset minuta u kadi i vožnja čine jedno prepodne, a ne ceo program. Spojite kupanje sa šetnjom kroz park ili ga uklopite u vožnju na zapad iz grada.