Banja Koviljača: kraljevska banja na Drini

Smeštaj u Banji Koviljači ide od objekata Specijalne bolnice za rehabilitaciju, gde gosti borave na punom pansionu uz program lečenja, do dobrog izbora hotela, vila i privatnih apartmana u gradu i oko velikog parka. Pošto je banja već više od jednog veka omiljeno odmaralište, pored modernijih objekata ima i dosta starih zgrada sa karakterom, a cene su i dalje vrlo pristupačne.

Velnes centar i bazene mogu da koriste i gosti koji nisu na lečenju, pa je lako doći samo na nekoliko dana odmora pored Drine. Grad je mali i sve je na pešačkoj udaljenosti — park, kupatila i obala reke su jedni pored drugih.

Leto je najživlja sezona, pa tada rezervišite na vreme. Pre polaska uporedite ponude i proverite slobodna mesta na Booking.com-u.

Lečenje u Banji Koviljači oslanja se na tri prirodna faktora: sumporovitu termomineralnu vodu, blago radioaktivnu gvožđevitu vodu i lekovito blato (peloid). Lekovita voda crpi se sa dubine od oko 67 m, na temperaturi od oko 29°C. Reč je o natrijum-kalcijum-hidrokarbonatnoj hipotermi čije se dejstvo pripisuje pre svega visokom sadržaju sumpora, a koristi se za kupanje, tuširanje i pijenje, dok se blato stavlja u oblozima.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača ugledna je ustanova koja ove resurse koristi kod širokog spektra oboljenja: reumatizma, degenerativnih bolesti zglobova i kičme, diskus hernije, osteoporoze, oštećenja perifernih nerava i za oporavak posle povreda i operacija, kao i kod pojedinih ginekoloških i kožnih oboljenja i — naročito — neplodnosti, zbog koje se u banju dolazi decenijama. U bolnici radi i prvo dečje odeljenje za rehabilitaciju u Srbiji.

Savremeni velnes centar, smešten u istorijskom sumpornom kupatilu iz 1908. godine, spaja ovu tradiciju sa savremenim spa tretmanima, pa voda služi i za lečenje i za odmor. Kao i uvek, reč je o rehabilitaciji i tradicionalnoj primeni, a ne o garantovanom leku.

Banja Koviljača je oko 140 km od Beograda, što je kolima otprilike sat i po — preko Šapca i Loznice, a banja je 6 km iza Loznice, na putu prema Drini.

Za razliku od većine srpskih banja, ovde se zaista lako stiže i bez kola: iz Beograda idu direktni autobusi i lokalni voz, a banja ima sopstvenu železničku stanicu. Autobusi iz Loznice saobraćaju često. Zbog položaja na granici, lako se dolazi i iz Bosne i Hercegovine — Zvornik je odmah preko reke, a Banja Luka i Sarajevo nisu daleko.

Najbliži aerodrom je beogradski „Nikola Tesla“, udaljen oko 135 km. Kola su korisna uglavnom za obilazak Gučeva, Tršića i doline Drine, ali za boravak posvećen banji nisu neophodna.

Banja Koviljača rado se oslanja na svoje kraljevsko nasleđe, a najbolji primer je Kraljevski karneval, koji se svake godine održava oko velelepnog Kursalona. Središte programa je kostimirani maskenbal u istoj dvorani koju je kralj Aleksandar podigao 1932. godine, uz defile mažoretkinja kroz park i bogat program koncerata, predstava i kulturnih događaja koji nekoliko dana ispunjava grad.

To je retka prilika da se Kursalon vidi u izvornoj nameni — kao mesto sjaja i slavlja, a ne tihog oporavka — i privlači posetioce iz celog regiona. Ako boravak uskladite sa karnevalom, banjski odmor postaje prava svečanost i dobijate živ utisak o raskoši zbog koje je Banja Koviljača nekada nazivana biserom Podrinja. Datumi se menjaju iz godine u godinu, pa proverite aktuelni program pre nego što put isplanirate prema njemu.

Okolina je veliki deo čari ove banje. Njen park — oko 40 hektara graba, bukve i hrasta, uređenih u velikom zapadnoevropskom stilu — spada među najveće i najlepše u Srbiji i sam je simbol banje; smatra se da su i šetnje njegovim alejama deo lečenja.

Odmah iza parka, Drina nudi pecanje, veslanje i mirne šetnje obalom, a iznad grada uzdiže se šumovito Gučevo, na čijem je vrhu dirljiva spomen-kosturnica boraca iz žestokih bitaka vođenih ovde 1914. godine.

Okolni kraj, Jadar, bogat je srpskim nasleđem: selo Tršić, rodno mesto Vuka Karadžića, udaljeno je kratku vožnju i čuva lepo etno-selo, a obližnji manastir Tronoša daje ovom kraju i duhovnu notu. Sa Bosnom odmah preko Drine, Banja Koviljača je neočekivano bogata baza u mirnom kutku zemlje.

Lekovite vode Banje Koviljače ljudi koriste još od ilirskog doba, a u pisanim izvorima banja se pominje već 1533. godine; pod turskom vlašću ovde je 1720. podignut ženski hamam.

Ipak, njen zlatni period je kraljevska priča. Prva hemijska analiza vode urađena je 1855, prva gostionica podignuta je 1858, a 1867. godine knez Mihailo Obrenović stavio je banju pod zaštitu države. Pravi razvoj počeo je 1898. godine, a trajni izgled banji dao je kralj Petar I Karađorđević — sumporno kupatilo koje je podigao 1908. godine koristi se i danas. Kralj Aleksandar Karađorđević naredio je 1932. godine izgradnju Kursalona, raskošne zgrade za zabavu i okupljanja, koja je i danas arhitektonski simbol banje.

U tom zlatnom dobu Banja Koviljača postala je poznata kao biser Podrinja i omiljeno okupljalište srpskog građanskog sloja.

Odvojite vreme za arhitekturu: sumporno kupatilo iz 1908. i naročito Kursalon zaista su lepe zgrade, a park koji ih povezuje jedan je od najlepših u Srbiji.

Iskoristite velnes centar i tretmane blatom i ako niste na medicinskom programu. Ako dolazite na lečenje, program dogovorite unapred sa Specijalnom bolnicom.

Prošetajte ili popijte kafu pored Drine, sa Bosnom na drugoj obali — mali, ali nezaboravan doživljaj. Imajte kod sebe i nešto gotovine za sitnije kupovine.

Banja je prijatna tokom cele godine, ali je najživlja u kasno proleće i leti, kada je park u punom zelenilu, a grad pun života. Ako želite da je vidite u najsvečanijem izdanju, uskladite dolazak sa Kraljevskim karnevalom.